Legalizacija

- Uredba Ministarstva zdravlja (tačka 6.9. Uredba Ministarstva zdravlja Ukrajine br. 787 od 02.10.2013. g. (t.6.9. Uredbe MZUbr.787  od 02.10.2013.  "O utvrđivanju Procedure primene pomoćnih reproduktivnih tehnologija u Ukrajinі" )

- Ustav Ukrajine da stranac ima isto pravo kao i građanin (čl.26 Ustava Ukrajine)

- Sastavlja se ugovor između surogat majke i genetskih roditelja, overa ovog ugovora

- Sastavlja se ugovor između klinike i klijenta

- Zakonski regulisano komercijalno surogat majčinstvo( t.6.11 Uredne MZU broj787  od 02.10.2013. godine, t.5. čl.136 Porodičnog Zakonika Ukrajine

- Lojalan zakonodavni okvir za pridruživanje programu surogat majčinstva

- Optimizovan rad za nevenčane parove

• Surogat majka ima svoje rođeno dete i nije finansijski zainteresovana za uzimanje drugog. Otkako je ušla u program za primanje isplate, teško joj je da obezbedi drugo dete.
• Krivični zakonik Ukrajine predviđa stroge kazne (kao za trgovinu ljudima) ako surogat majka zadire u slobodu ili odlučivanje u životu deteta genetskih roditelja. Prema sporazumu i prema zakonu Ukrajine, genetski roditelji su roditelji deteta ako je rođeno surogat majčinstvom.
• Službeni ugovor o rođenju deteta ovjeren kod javnog rada. Sadrži sve usluge za regulisanje procesa prenosa prava na dete na genetske roditelje i interakciju sa konzulatom (ako to zahteva vaša država).

Prema ukrajinskom zakonu, na osnovu člana 123 Porodičnog zakonika, genetska majka i genetski otac nazivaju se „roditeljima deteta“. Oni su oni koji su zabeleženi u dokumentu izvoda iz matične knjige rođenih deteta. Stoga su genetski roditelji deteta oni koji su registrovani u državnim organima za registraciju Ukrajine - što je zapisano u zakonu.
Dalja registracija pasoša za dete zavisi od zakonodavstva vaše države i trenutnog položaja konzularnog odeljenja.

Uzajamni odnos surogat majke i naručioca reguliše Ugovor koji je sastavljen u skladu sa:

A) Čl. 1 Građanskog Zakonika Ukrajine koji određuje Građanski zakonik Ukrajine, kojim se utvrđuje da građansko zakonodavstvo reguliše lične neimovinske i imovinske odnose (građanski odnosi) zasnovane na pravnoj jednakosti, slobodnom izražavanju volje, imovinskoj nezavisnosti njihovih učesnika.

Član 6 Građanskog zakonika Ukrajine, koji tvrdi da:

1. Stranke imaju pravo da zaključe sporazum koji nije predviđen aktima građanskog zakona, ali ispunjava opšta načela građanskog prava.

2. Stranke imaju pravo da ugovorom, koji je predviđen aktima građanskog zakonodavstva, reše svoje odnose koji nisu regulisani ovim aktima.

3. Ugovorne strane mogu odstupiti od odredbi akata građanskog zakonodavstva i urediti svoje odnose po sopstvenom nahođenju.

Stranke u sporazumu ne mogu odstupiti od odredbi akata građanskog zakonodavstva ako ovi akti to izričito ukazuju, kao i ako obaveze strana u odredbama akata građanskog zakonodavstva proizilaze iz njihovog sadržaja ili iz suštine odnosa među strankama.

4. Odredbe prvog, drugog i trećeg dela ovog člana odnose se na jednostrane ovlasti.

Čl. 627 Građanskog zakonika Ukrajine, koji definiše slobodu ugovaranja.

Dakle, zaključivanje sporazuma, prema kojem se jedna strana obavezuje da će drugoj pružiti usluge za rađanje deteta začetog vantelesnom oplodnjom, a druga strana prihvata i plaća te usluge, u potpunosti ispunjava zahteve zakona.

Čl. 628 Građanskog zakonika Ukrajine, koji definiše sadržaj ugovora.

Čl. 629 Građanskog zakonika Ukrajine, koji određuje obavezu ispunjavanja ugovora.

Čl. 639 Građanskog zakonika Ukrajine, koji određuje oblik ugovora.

B) čl. 123 Porodičnog zakonika Ukrajine reguliše poreklo deteta začetog uz pomoć reproduktivnih tehnologija. Dakle, deo 2. ovog članka, supružnici koji su začeli dete uz pomoć reproduktivnih tehnologija definisani su kao njegovi roditelji.

Pored toga, pp. 2.2. tačka 2. Uredba Ministarstva pravde Ukrajine br. 140/5 od 18.05.2003. uspostavljen je postupak za registraciju roditeljskog prava supružnika, na osnovu javnobeležničke saglasnosti za sprovođenje takvih radnji žene koja je rodila dete.

Dakle, prema ovim normama važećeg ukrajinskog zakonodavstva, supružnici koji deluju kao kupci na osnovu sporazuma sa surogat majkom jasno su definisani kao roditelji deteta začetog pomoću reproduktivnih tehnologija.

Odnos surogat majke, kupca i medicinske ustanove regulisan je sporazumom zaključenim za postupak vantelesne oplodnje.

U ovom slučaju, stranke se rukovode normama ukrajinskog zakonodavstva datim u tački A), kao i:

1. čl. 4 Zakona Ukrajine „Osnove ukrajinskog zakonodavstva o zdravstvenoj zaštiti“, prema kojem je jedan od osnovnih principa zdravstvene zaštite:svestrana priroda zdravstvene privrede i njeno finansiranje, kombinacija državnih garancija sa demonopolizacijom i podsticanje preduzetništva i konkurencije;decentralizacija javne uprave, razvoj samouprave u institucijama i nezavisnost zdravstvenih radnika na zakonskoj i ugovornoj osnovi.

2. čl. 48. Zakona Ukrajine „Osnove ukrajinskog zakonodavstva o zdravstvenoj zaštiti“, koji predviđa upotrebu veštačke oplodnje i implantacije embriona, sprovedenu u skladu sa uslovima i postupkom utvrđenim od strane Ministarstva zdravlja Ukrajine, prema medicinskim indikacijama punoletne žene sa kojom se sprovodi takva akcija, uz pisanu saglasnost supružnika, obezbeđujući anonimnost donatora i očuvanje medicinske poverljivosti.

3. čl. 38. Zakona Ukrajine „Osnovi ukrajinskog zakonodavstva o zdravstvenoj zaštiti“ definiše slobodu pacijenta da bira lekara i medicinsku ustanovu.

4. čl. 79. Zakona Ukrajine „Osnove ukrajinskog zakonodavstva o zdravstvenoj zaštiti“ kojim se utvrđuje da zdravstvene ustanove, građani i njihova udruženja imaju pravo, u skladu sa važećim zakonodavstvom, da samostalno zaključuju sporazume (ugovore) sa stranim pravnim i fizičkim licima za bilo koji oblik saradnje, da učestvuju u aktivnostima relevantnih međunarodnih organizacija, obavljaju spoljnoekonomsku aktivnost.

Dakle, citirane norme ukrajinskog zakonodavstva regulišu mogućnost medicinskih ustanova da stupe u ugovorne odnose sa raznim fizičkim i pravnim licima, u cilju pružanja specijalizovanih usluga, uključujući usluge vantelesne oplodnje.Naredba br. 24 od 04.02.1997. Ministarstvo zdravlja Ukrajine utvrdilo je postupak i uslove za sprovođenje postupka veštačke oplodnje.

Ovaj dokument predviđa da: postupak veštačke oplodnje sprovodi se u akreditovanim medicinskim ustanovama (tačka 1.2.); pitanje postupka se rešava po prijavi sposobne žene sa kojom bi ovaj postupak trebalo da se obavi, nakon prijave supružnika i njihovog pregleda (tačka 1.3.); starost žene koja se podvrgava veštačkoj oplodnji ne bi trebalo da prelazi 40 godina.

Istovremeno, nijedan čl. 48. Zakona Ukrajine „Osnove ukrajinskog zakonodavstva o zdravstvenoj zaštiti“ niti odredbe naloga br. 24 od 04.02.1997. Ministarstvo zdravlja Ukrajine ne sadrži reference na činjenicu da žena, prema čijoj se izjavi sprovodi postupak njenog veštačkog osemenjavanja, mora biti jedan od supružnika koji su se složili da sprovedu ovaj postupak i preuzeli odgovornosti roditelja u odnosu na dete.

Dakle, na osnovu sadržaja normi važećeg zakonodavstva Ukrajine, očigledno je da ne postoje ograničenja u pružanju usluga vantelesne oplodnje od strane medicinske ustanove, sa izuzetkom ličnih medicinskih kontraindikacija za ovaj postupak.

Takođe treba napomenuti da:

Konvencija o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva čoveka s obzirom na primenu biologije i medicine: Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini od 4. aprila 1997. predviđa sledeće:

Interesi i dobrobit pojedinca imaju prednost nad isključivim interesima celog društva ili nauke (član 2.).

Strane, uzimajući u obzir medicinske potrebe i raspoložive resurse, preduzimaju odgovarajuće mere kako bi, u okviru svoje nadležnosti, obezbedile jednak pristup medicinskoj nezi odgovarajućeg kvaliteta (član 3.). Uredba o vantelesnoj oplodnji i transplantaciji embriona koju je usvojila 39. Svetska medicinska skupština (Madrid, Španija, oktobar 1987) kaže da: In vitro oplodnja i transplantacija embriona su medicinske metode dostupne u mnogim delovima sveta za lečenje neplodnosti. Ova metoda može biti korisna kako za pojedinačne pacijente, tako i za društvo u celini, ne samo regulisanjem neplodnosti, već i doprinosom nestanku genetskih bolesti i podsticanjem temeljnih istraživanja na polju ljudske reprodukcije i kontracepcije. Sa etičke i naučne tačke gledišta, medicinska pomoć za reprodukciju čoveka opravdana je u svim slučajevima neplodnosti, koja ne podleže klasičnom medicinskom ili hirurškom lečenju ...

U svim ovim slučajevima lekar može delovati samo uz puni i informisani pristanak davalaca i primalaca. Lekar mora delovati prvenstveno u interesu deteta koje će se roditi kao rezultat postupka. I u ovom delu, IVF postupak vantelesne oplodnje pozdravlja i podržava vantelesnu oplodnju. Dalje, uredba beleži moguće etičke i pravne sukobe prilikom upotrebe donatorskih jajnih ćelija, sperme i embriona. Međutim, generalno, odredba ne samo da ne zabranjuje upotrebu donatorskih materijala u procesu vantelesne oplodnje, već takođe podržava, skrećući pažnju na potrebu da se tokom postupka poštuju norme nacionalnog zakona.Ne poriče položaj i mogućnost korišćenja takozvanog zameničkog roditeljstva, prema kojem žena pristaje na veštačko osemenjavanje za začeće deteta koje će potom usvojiti muškarac ili njegova supruga.

BMA izražava svoje negodovanje zbog sprovođenja postupaka koji se odnose na vantelesnu oplodnju na plaćenoj osnovi.

Dakle, BMA u principu ne osuđuje odnos između kupca i surogat majke. A ako kupac preuzme troškove održavanja surogat majke tokom trudnoće, obezbeđujući na taj način najpovoljniji režim za razvoj fetusa, onda je takvo tumačenje troškova kupca u potpunosti u skladu sa principima situacije.